Od izvoza hrane 2,2 milijarde dolara

Bez autora

Jun 21 2011

U Srbiji se godišnje na 4,1 miliona hektara obradivih poljoprivrednih površina proizvede oko 20 miliona tona agrarnih proizvoda u vrednosti od oko 5,5 milijardi dolara. Od izvoza hrane u 2010. u Srbiju je stiglo 2,2 milijarde dolara, što je petina njenog ukupnog izvoza, i ostvaren je suficit od 1,1 milijardu dolara. Veća proizvodnja hrane i njena realizacija uz podsticaj snažnijeg razvoja seoskog turizma može se ostvariti ukoliko bi se u ruralni razvoj Srbije uložilo oko milijarda dolara, a ceo region proglasio za područje bez genetski modifikovanih proizvoda. To je značajno, jer se 10 odsto stanovništva EU ili blizu 50 miliona njih izjasnilo da hoće da troši takvu hranu. Turizam u Srbiji, kao ni agrar, i pored obilja mogućnosti nije strateška privredna grana, a kada bi se stvorili isti uslovi života na selu kao i u gradu, mladi bi ostajali u njemu da žive i rade, ne samo u poljoprivredi, već i u turizmu.

U Srbiji se godišnje na 4,1 miliona hektara obradivih poljoprivrednih površina proizvede oko 20 miliona tona agrarnih proizvoda u vrednosti od oko 5,5 milijardi dolara, izjavio je danas u Trebinju stručni saradnik u Privrednoj komori Srbije Branislav Gulan.

Gulan je u izlaganju na Međunarodnom simpozijumu o proizvodnji zdravstveno bezbedne hrane podsetio da je od izvoza hrane u 2010. u Srbiju stiglo 2,2 milijarde dolara, što je petina njenog ukupnog izvoza, i ostvaren je suficit od 1,1 milijardu dolara.

Prema njegovim rečima, veća proizvodnja hrane i njena realizacija uz podsticaj snažnijeg razvoja seoskog turizma može se ostvariti ukoliko bi se u ruralni razvoj Srbije uložilo oko milijarda dolara, a ceo region proglasio za područje bez genetski modifikovanih proizvoda.

"To je značajno, jer se 10 odsto stanovništva EU ili blizu 50 miliona njih izjasnilo da hoće da troši takvu hranu", naglasio je Gulan.

On je ukazao da turizam u Srbiji, kao ni agrar, i pored obilja mogućnosti nije strateška privredna grana, napominjući da bi kada bi se stvorili isti uslovi života na selu kao i u gradu, mladi ostajali u njemu da žive i rade, ne samo u poljoprivredi, već i u turizmu.